Virusi i antivirusi
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Fakultet za poslovne studije

UVOD
Strucnjak za viruse, Fred Cohen je zasnovao novu nauku o virusima. Razvio je teoretski, matematicki model o ponasanju kompjuterskuh virusa. Njegova formalna definicija ne moze se jednostavno prevesti iz matematickog na obican jezik ljudi, ali njegova skracena definicaja glasi: “Kompjuterski virus je kompjuterski program koji moze inficirati druge kompjuterske programe menjajuci ih na taj nacin da to podrazumeva stvaranje svoje sopstvene kopije” .
Njegova definicija ne obuhvata karakterisitke koje daju njegov matematicki model; na drugoj strani Cohenov formalni model neke stvari svrstava u viruse koje niko ne bi smatrao virusom pa npr. Program DISKCOPY.
Vecina se slaze sa ovom definicijom: “Kompjuterski virus je program koji ima mogucnost razmnozavanja, a sadrzi kod koji kopira sam sebe i tako moze ''zaraziti'' druge programe menjajuci njih ili njihovu okolinu na taj nacin da poziv inficiranog programa zapravo upucuje na izvršavanje moguce kopije virusa”
1. KOMPJUTERSKI VIRUSI I AKTIVIRANJE
Kompjuterski virusi su mali programi koji imaju za cilj nanosenje stete tj. zloupotrebu. Nazvani su tako jer imaju sposobnost razmnozavanja (sami sebe iskopiraju na vise mesta na disku ili disketi). Prvi virusi su bili programi koji koji su ispisivali zanimljive, propagandne ili duhovite poruke na monitoru. Nisu bili destruktivni, pa nije bilo potrebe razvijati neku posebnu zastitu. Kasnih 80-tih, racunarski virusi bili su delovi koda prikaceni na program kao sto su bile igre ili tekst procesori. Bili su dizajnirani tako da se izvrsavaju kada se pokrene neki od tih programa. Upisivali su se u memoriju i trazili pogodno tlo za sirenje. Ukoliko bi pronasli ono sto traze, poceo bi njihov rad koji se moze manifestovati na vise nacina. Vremenom su tvorci virusa postajali kreativniji, jer su uocili nove ''trikove'' Jedan od boljih bila je mogucnost upisivanja virusa u memoriju, tako da bi ostajao onoliko dugo koliko bi kompjuter bio upaljen. To je virusu omogucavalo masovnije razmnozavanje. Drugi zanimljiv trik bila je mogucnost inficiranja boot sektora floopy ili hard diska. To je deo diska koji sistem prvo cita nakon paljenja. Danas je sirenje virusa po ovoj osnovi visestruko umanjeno, jer programi za zastitu od virusa cuvaju boot sektore, a i razmena programa odvija se putem CD-a ili interneta. CD ne moze biti modifikovan sto znacajno smanjuje mogucnost sirenja virusa. Ipak, ukoliko se podaci pre snimanja na CD ne provere, postoji sansa da se i virus ''snimi'' s njim.
Svaki postupak u racunaru provodi se izvrsavanjem nekog programa. Savremeni racunari mogu izvrsiti sirok spektar programa za razlicite namene i pri tome je moguce odjednom pokrenuti i koristiti i vise od jednog programa. Namena nekog programa odredjena je u trenutku njegovog pisanja, sto omogucuje da se osim korisnih programa napisu i stetni, odnosno opasni programi koji ce zapravo unistiti podatke ili na neki drugi nacin ostetiti informacije na kompjuteru. Korisnik pokrece ove programe nesvesno i potpuno neprimetno. Na ekranu se ne pojavljuju nikakve informacije o tome da je program pokrenut niti ce podatak o tome na bilo koji nacin biti vidljiv korisniku. Korisnik ce delovanje ovog programa primetiti tek po posledicama, odnosno nakon sto je steta vec nacinjena. Virus se ne mora odmah aktivirati, nego moze biti tempiran na odredjeni datum, dan u nedelji, vreme ili kad se ispuni neki drugi uslov. U novije vreme jako je porasla upotreba interneta pa su se razvili i novi postupci sirenja virusa. Danas se u tu svrhu uglavnom koriste razlicite slabosti i greske u sigurnosnim sistemima kompjutera pa se virusi sire uz zapis koji se prenosi internetom kao dodaci uz elektronsku postu i sl. Bez obzira na nacin dopremanja zaraze, sam virus po pravilu ce se ponasati na slican nacin. Obicno ce prvo zaraziti kompjuter na koji je dospeo i zatim uci u fazu razmnozavanja. U tom periodu ce koristiti razlicite postupke prenosa informacija kako bi sa zarazenog kompjutera dospeo na druge. Za vreme tog perioda nece korisniku napraviti nikakvu stetu kako bi ostao nezapazen. Tek nakon nekog vremena sirenja program ce postici punu funkcionalnost, odnosno napraviti stetu.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com